U ovom slučaju cilj je bio da čisti servis ostane bez prašine između dva korišćenja, bez ponovnog pranja. Polazna tačka je jedan ormarić i jedna vitrina sa mešovitim posuđem, čašama i escajgom. Fokus je na proceduri: šta se štiti, zašto se prašina zadržava i kako se uvodi stabilan sistem.
Prvo sam mapirao zone: tanjiri i činije u donjem delu, čaše i bokali u vitrini, a escajg u fioci. Najviše prašine se skupljalo na otvorenim policama i na vrhu slaganja gde je posuđe direktno izloženo vazduhu. Zato je plan kombinovao fizičke barijere (navlake i poklopci) i disciplinu slaganja (manje premeštanja i otvaranja).
Za tanjire je uvedeno razdvajanje separatorima kako bi se smanjilo trenje i stvaranje sitne prašine od mikropomeranja. Separatore sam postavio između svake druge ili svake treće stavke, u zavisnosti od težine i učestalosti korišćenja. Time je slag postao stabilniji, pa se manje “diže” prašina pri vađenju.
Zatim sam dodao zaštitne navlake za tanjire kao glavnu barijeru na vrhu gomile. Navlaka ide preko poslednjeg tanjira i obuhvata ivice, tako da prašina ne pada direktno na površinu iz koje se jede. Ovo se pokazalo korisnim u ormariću koji se često otvara zbog drugih stvari, jer se zaštita ne oslanja na to da je prostor savršeno zatvoren.
Za escajg je primenjen jednostavan sistem: platnene vrećice podeljene po nameni (viljuške, noževi, kašike). Razlog je što fioke skupljaju fine čestice, a escajg se dodiruje često pa se ne želi dodatno brisanje pre postavljanja na sto. Vrećice sam držao u organizatoru fioke kako se ne bi gužvale i kako bi se lako vadile u celini.
Za delove koji se ređe koriste uvedeno je skladištenje u kutijama sa poklopcem, uz jasno označavanje sadržaja. Time se smanjuje broj puta kada se ormarić “prekopava”, što je bio glavni izvor raznošenja prašine. Kutije sam birao tako da stanu po širini police i da se mogu slagati bez klimanja.
Za sitne komade i osetljive materijale korišćene su zaptivne posude, posebno kada je prostor blizu kuhinje gde ima više isparenja i čestica. Zaptivka ne služi samo protiv prašine već i protiv mešanja mirisa tokom dužeg stajanja. Unutra sam dodao kratke pregrade ili manje kesice kako se komadi ne bi sudarali.
Podmetači su iskorišćeni kao zaštitni sloj na policama, jer gola daska zadržava prašinu i ponekad ostavlja tragove na dnu posuđa. Podmetač se lako izvadi i otrese, pa održavanje postaje kraće od brisanja cele police. Takođe daje blago trenje koje sprečava klizanje pri vađenju gomile.
U vitrini je prioritet bio vizuelno uredno, ali zatvoreno: kada postoji mogućnost, korišćene su zatvorene vitrine sa vratima koja dobro naležu. Za dodatnu zaštitu, čaše i bokali su dobili navlake koje pokrivaju otvor i gornji deo, jer se tu najbrže vidi prašina. Kod viših čaša navlaka je sprečila da se unutar posude skupljaju čestice tokom stajanja.